Sudbina čovekova! Mnogi su svikli (privikli) da smatraju da sudbinu čovekovu oblikuje neko odozgo. A taj neko stavlja na raspolaganje svakom čoveku najsnažniju (najsilniju) vaseljensku energiju, koja može i sudbinu vlasnika da uobliči, i nove galaktike da stvara. Ta energija se naziva – “ljudska misao”. Samo saznanje, da je to tako, nedovoljno je: tu je pojavu neophodno spoznati (shvatiti) i osetiti. Od toga, (u kolikoj) do koje mere mi to možemo da uvidimo, zavisi u kojoj će se meri pred nama otkrivati (otvarati) tajne svemira,
mehanizmi čudesa (čuda, lepote), a tačnije, zakonomernih pojava. Samo spoznaja i prihvatanje energije misli, dozvoliće da se učini
svoj život i život bliskih srećnijim. A upravo je sretan život za čoveka na zemlji predodređen.
Dakle (prema tome), preko je potrebno (neophodno je) uveriti se u neospornost sledećih zaključaka. Prvo (Pre svega), čovek je – biće (stvorenje) misleno (koje misli). Drugo, energiji misli po snazi nema ravne u Vaseljeni: sve vidljivo nama, kao i mi sami, sazdani smo energijom misli.
Može se nabrojati nazivi miliona predmeta: Od primitivnog čekića (malja) do kosmičkog broda, i pojavi svakog od njih prethodiće misao.
Mašta (fantazija, imaginacija) stvara materijalni predmet u nevidljivom za nas prostranstvu. Mi još uvek ne vidimo njegovu
materijalizaciju, ali to uopšte ne znači da predmet ne postoji. On je već izgrađen u mislenom (misaonom) prostranstvu, a to je značajnije od materijalizacije koja sledi. Kosmički brod gradi se mišlju jednog ili više ljudi. Mi ga još ne vidimo, ne možemo ga opipati, a u isto vreme, on postoji! Postoji u nevidljivoj za nas dimenziji, kanije se materijalizuje, poprimajući vidljiv našim običnim (uobičajenim) vidom oblik.
Šta je značajnije od stvaranja kosmičkog broda? Misao pronalazača (izumitelja), konstruktora ili dejstvovanja radnika, koji izvlači detalje saglasne podnetih crteža? Naravno, svaki napor (rad, trud) je u datom slučaju neophodan, ali se kao osnova javlja misao.
Sa realnim kosmičkim brodom može da se dogodi kvar, a uzrokom će uvek biti ne neki izdvojeni (uklonjeni) detalj, već najasno
odrađena misao. Prosto narodski rečeno, to se naziva “nedomišljenost (nepromišljenost, glupost)”.
Misao može da predvidi sve kvarove. Za misao ne postoje nepredvidljive (nepredviđene) situacije. Ali se kvarovi (štete), zbrke
svakojake događaju. Zašto? Požurili su sa materijalizacijom, ne dajući misli da završi projekat.
I tako, samostalno porazmislivši, svako se može uveriti o neospornosti zaključaka: svi predmeti, ma kada napravljeni (izrađeni)
na Zemlji, predstavljaju materijalizaciju misli. Sada je neophodno shvatiti da se apsolutno sve životne situacije, uključujući i sam život, oblikuju isprva u mislima. Vidljiv nama svet žive prirode, uključujući i samoga čoveka, oblikovala je prvobitno misao Boga.
Čovek, isto kao i Bog, sposoban je (u stanju je, može) svojom mišlju da oblikuje nove predmete i sopstvene životne situacije.
Ako je vaša misao razvijena slabo, ili pod uticajem nekakvih uzroka (povoda,) njoj ne daju da slobodno upotrebi svojstvenu za nju
energiju i brzinu, na vaše životne prilike (stanje,položaj) će uticati tuđa misao, moguće, vaših bliskih, poznatih, ili opšte prihvaćeno uređenje (orijentacije, direktive) društva.
Ali, i u drugačijem slučaju, vaše životne okolnosti, izgrađuju se prvobitno ljudskom mišlju. I vi ste sami vinovnik ako ste zarobili svoju
sopstvenu misao, čime ste se potčinili volji misli drugog čoveka, i tada će već od tog drugog ili drugih, zavisiti vaši neuspesi (nedaće) ili
uspesi (postignuća). Uveriti se u gore rečeno, moguće je na mnogobrojnim životnim primerima. Razmislite, šta čini (dela) čovek, pre nego što postane poznati umetnik? Naravno, isprva mašta o tome, zatim misleno izgrađuje (gradi) plan dostizanja vizije i, dalje dejstvuje: amaterizam, odgovarajuće školske ustanove (škole), stupanje na posao u pozorište, filmski studio ili filharmoniju. Meni mogu prigovoriti (zameriti), da svi maštaju da postanu najpoznatiji umetnici, ali postaju takvi samo pojedinci, a neki su uvek prinuđeni (primorani) da traže posao u drugoj oblasti, nevezanoj za umetničku karijeru: pored maštanja (snevanja), neophodan je i talenat. Da, neophodan je. Ali i talenat se takođe izgrađuje (izaziva, unapređuje) snagom misli. Fizičke i prirodne sklonosti (sposobnosti)? Naravno, one imaju značaja. Ali opet, misao nije tako glupa, da izgrađuje čoveku, lišenom (bez) nogu, plan ulaska u baletsku školu.
Bog je uz pomoć proviđenja, energije Svoje misli, stvorio svet u kome živimo. Sazdao je čoveka, dao mu potpunu slobodu delovanja i
obdario svakoga najsnažnijom energijom, koja je u stanju da stvara slične svetove ili, moguće je, svetove, koji prevazilaze po savršenstvu zemaljske. Da bi se sazdali novi, ili usavršio ovaj svet, već stvoreni, neophodno je da čovekova brzina misli odgovara (slaže, podudara se) brzini Božanskoj.
Ipak, ukoliko se danas pogleda na svet, stvoren ljudskom zajednicom, može se jasno uvideti da je on nesavršen i, ne samo to,
već da predstavlja sve veću opasnost za postojanje (življenje). To znači (Prema tome, Stoga), nastaje očevidna degradacija (uniženje,poniženje) spoznaje (svesti), a još tačnije, umajnuje se (usporava se) brzina mišljenja. Prvi ljudi su posedovali brzinu mišljenja, ravnu Božanskoj. Drugačije nije bilo moguće, zato što Bog, kao svaki tvorac-roditelj, nije mogao čak ni da pomisli da stvori svoje dete manje vrednim, nego što je Sam. Koje su se to sile pokazale sposobnim (moćnim) da utiču na ljudsku svest (spoznaju) i da je usmere na put degradacije? Ako je neko sličan po snazi, znači, on mora da prevazilazi energiju misli čovekove i Boga. Ali, takvog bića nema na zemlji, niti van zemaljskog (zemnog) postojanja (stvarnosti, bitisanja). Dokaz ovakvim (sličnim) tvrdnjama veoma je prost. Ako bi
postojala ovakva suštastvenost (bitnost), koja poseduje brzinu misli veću od čovekove, ona bi odavno sazdala svoj svet, i mi bismo mogli da ga posmatramo svojim očima.
Preusmeriti, potčiniti energiju ljudske misli, može samo ljudska misao. Drugim rečima, onaj čovek, koji poseduje mnogo veću brzinu
misli od drugih, koji poželevši da potčini sebi druge, može uz određene okolnosti to i da učini. U današnjoj situaciji (stanju, prilikama), čovečanstvo je potčinjeno potomcima egipatskih žredaca, koji su očuvali (sačuvali, održali) znanja nauke slikovitosti, i uz pomoć posebnih vežbi podstiču sposobnost da misle brzinom, neuporedivo većom od mnogih ljudi živućih na zemlji.
Postoje okolnosti koje potvrđuju dato stanje stvari.
